Uz redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, redovno uzimanje terapije i stalnu kontrolu šećera u krvi možete odložiti ili čak sprečiti komplikacije koje prouzrokuje dijabetes. Ovo su samo neki saveti koji vam mogu pomoći prilikom izbora hrane i njene pripreme.

Da bi postigli kontrolu glikemije na raspolaganju je niz lekova, ali glavni saveznik u ostvarivanju tog cilja je dobro izbalansirana ishrana.

ŠTA?
Hrana koja sadrži veliku količinu prostih šecera (slatkiši, sokovi, gazirana pića i sl.) može brzo da podigne nivo šecera u krvi. što je hrana više prerađena brže raste i nivo šećera u krvi. Zato se svakog dana raznovrsno hranite konzumirajte integralne žitarice, povrće, voće, mlečne proizvode sa malo masnoće i posno meso.

KADA?
Veoma je bitno da nivo šećera u krvi ima određenu zdravu vrednost tokom celog dana. Vreme uzimanja hrane je vrlo važno za kontrolu šećera pa se zato trudite da svakoga dana jedete u isto vreme i da ne preskačete obroke. Ako se jedne večeri počastite obilnim, gurmanskim obrokom a sledeće veče pojedete tek par zalogaja vrednosti šećera u krvi mogu drastično varirati.

KOLIKO?
Koju količinu hrane bi trebalo dnevno da pojedete zavisi od pola, nivoa fizičke aktivnosti i telesne mase. Ukoliko ste gojazni i morate da smršate, smanjićete ukupan dnevni unos kako bi izgubili na težini i, što je bitnije, izgubili koji centimetar u struku (osoba sa obimom struka preko 100 cm ima mnogo veće šanse da oboli od dijabetesa).
Istraživanja su pokazala da mediteranska ishrana koja obiluje povrćem, voćem, ribom, vlaknima i nezasićenim mastima smanjuje rizik za nastanak dijabetesa tipa 2. Glavni sastojak mediteranskog načina ishrane, maslinovo ulje, poboljšava kontrolu nivoa šećera u krvi i redukuje upale, važne činioce u razvoju dijabetesa tipa 2.

Linije na tanjiru
Sistem linija na tanjiru jedan je od načina da redukujte dnevni energetski unos. Kada sednete da ručate, nacrtajte imaginarnu liniju po sredini tanjira, a zatim jednu polovinu tanjira još jednom prepolovite. Otprilike jedna četvrtina vašeg tanjira bi trebalo da bude popunjena žitaricama ili skrobnom hranom kao što je pirinač, testenina, krompir, kukuruz ili grašak. Drugu četvrtinu bi trebalo da napunite belančevinama, mesom, ribom, živinskim mesom ili tofuom. Drugu polovinu tanjira rezervišite za povrće kao što su brokoli, karfiol, šargarepa, paradajz, krastavci ili zelena salata. Na kraju dodajte čašu obranog mleka ili voće i spremni ste da ručate! Ipak, ovaj sistem nije dovoljno precizan ukoliko vam je neophodna vrlo stroga kontrola šećera u krvi, ako ste u drugom stanju ili ukoliko ste na terapiji insulinom. To je zato što u određenim vrstama hrane količina ugljenih hidrata može jako da varira. Primera radi, parče hleba može imati od 7 do 28 grama ugljenih hidrata. Ako dobijate insulin, tolika razlika mora uticati na to koliko vam je insulina potrebno.

Slušajte svog lekara
Način na koji živite i radite, kao i vrsta terapije koju dobijate (bez obzira da li ste na insulinu ili ne), uz konsultacije sa lekarom, odrediće koja je dijeta najbolja za vas. Ukoliko vam je lekar savetovao da iz zdravstvenih razloga smanjite telesnu masu imajte na umu koliko najmanje dnevno morate jesti a da u isto vreme mršavite. Ženama je dovoljno od 1.000 do 1.200 kcal dnevno dok je muškarcima potrebno od 1.200 do 1.600 kcal na dan. Nemojte smetnuti sa uma da ugljeni hidrati najviše utiču na nivo šećera u krvi. Jedan od načina da isplanirate dijetu je da se upoznate sa grupama namirnica i u skladu sa određenim ukupnim kalorijskim unosom u dnevni meni unesete određen broj jedinica iz svake grupe. U zavisnosti od terapije koju vam je lekar prepisao, pogotovo ako ste dobili novu vrstu leka, uvek se prvo konsultujte da li postoji hrana koja umanjuj njihov efekat ili možda proizvodi kontraefekat.

Izvor: kuhinjica.net
Foto: pixabay