Dijabetes nije bolest kao svaka druga. Dijabetičari često iz nezananja, neinformisanosti ili nezainteresovanosti čine greške koje im znatno mogu otežati stanje, a koje se lako i relativno jednostavno mogu sprečiti.

Preterivanje u kalorijama

Osobe koje ne vode računa o tome koliko jedu i šta jedu, često unose znatno više kalorija od onih koje su im potrebne. Ako preterivanje u kalorijama traje duže vreme, sabiranjem dolazimo do viška kilograma, koji znatno može da utiče na regulisanje nivoa šećera i toka šećerne bolesti. Ovaj problem se ne rešava povećanjem doze insulina ili povećanjem terapije tabletama, već promenom u načinu i količini ishrane.

Neravnomernost broja obroka
Preskakanje obroka se ne preporučuje ni zdravim osobama, a pogotovo ne dijabetičarima na insulinskoj terapiji. Dijabetičari moraju da drže nivo šećera što ravnomernijim i zbog toga bi bilo poželjno da imaju 5 obroka u toku dana, a po potrebi, uveče pred spavanje bi trebalo imati i šesti obrok. Sve manje od ovoga čini da nivo šećera u toku dana varira, što nikako nije dobro.

Nejednaki odbroci po kalorijama i količini ugljenih hidrata
Šta vam vredi da se pridržavate broja obroka ako su oni potpuno količinski različiti? Zalogaj ili dva za doručak ili večeru svakako nisu rešenje ako se za ručak prejedate. Svaki obrok bi trebalo da bude izbalansiran prema aktivnostima koje imate i potrebama organizma. Prema energiji i ugljenim hidratima, ukupan unos hrane treba tako rasporediti da nivo šećera ne skače i ne pada naglo, već da se koliko toliko ujednačeno održava. Stoga, preporuka je (i za zdrave i bolesne) da se po obrocima konzumira:
za doručak: 20-25 %
za ručak: 30-35 %
za večeru: 0-25 %
užine: oko 10 %
večernja užina pred spavanje: oko 5 %

Preterivanje u unosu hleba i peciva
Osnovna životna namirnica, hleb, ima relativno visok glikemijski indeks zbog ugljenih hidrata koje sadrži. U kalorijama hleb daje 220 kcal/100g, a dijabetičari najčešće greše u tome što ga ili jhedu previše, ili ga ne jedu uopšte. Ovi prvi ne shvataju da je 50 g hleba po kalorijama isto kao: 70 g sira, čaša mleka 200 ml, 200 g trešanja, 100 g teletine, 250 g jabuke, 400 g crvene paprike, 450 g lubenice, 500 g kelja, 600 g paradajza ili 1 kg krastavaca. Osobe obolele od dijabetesa bi trebale da unose od 120 do 240 g hleba dnevno.
Ovi drugi, koji ne jedu beli hleb, zamenjuju ga recimo kukuruznim ili ražanim jer misle da je samo belo brašno uzrok problema, ali u tome greše. Crni, kukuruzni i ražani hleb se preporučuju u ishrani dijabetičara zbog bogatstva biljnih vlakana, minerala i vitamina.

Da li dijabetičari treba da konzumiraju mleko i mlečne proizvode?
I ovde, baš kao i za hleb treba biti umeren. Dnevno možete koristiti ukupno 2-3 mlečne jedinice. Kao jednu jedinicu možete koristiti samo jedno od sledećeg:
80 g mladog nemasnog kravljeg sira
80 ml (dve kugle) mlečnog sladoleda
140 ml ovčijeg mleka od 6,5 % m.m.
200 ml kozjeg mleka od 4,5 % m.m.
200 ml jogurta (1,6 do 2,8 % m.m.)
200 ml kiselog mleka od 2,8 %m.m.
250 ml mleka od 2,8 % m.m.
Od sireva, preporučuju se mladi sirevi, a stare, prevrele i masne sireve treba izbegavati. Mleko obiluje belančevinama, mastima i ugljenim hidratima (laktoza). Preporučuje se mleko od 1,6 do 2,8 %m.m.

Meso (belančevine) i masnoće
Meso je u ishrani potrebno pre svega kao izvor visokovrednih belančevina i aminokiselina. Ako volite ribu, preporuka je rečna i morska riba poput oslića, skuše, bakalara, lososa, pastrmke. Naravno i ostala riba i plodovi mora su odličan izbor u ishrani dijabetičara bar dva puta nedeljno, ali izbegavajte ostrige i račiće. Oni su jaki sa holesterolom. Za sve vas kojima su „suvozemne“ životinje draže, preporuka ide na nemasnu ćuretinu i piletinu (naravno bez kožice), jagnjetinu, teletinu i govedinu, a za anemične i na konjsko meso. Sve u svemu, bolje je jesti belo nego crveno meso.
Biljne masnoće (suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje) se uzimaju u količinama preporučenim u ADA tablicama. Industrijski proizvodi poput keksa, kolača, peciva, sadrže i masnoće, pa ih izbegavajte ili koristite oprezno.

Povrće i voće: vitamini, minerali i vlakna
Kod povrća teško da neko može da pogreši jer ono ima mali GI kao i količinu kalorija, a deli se na dve grupe:
Povrće grupe A: (zeleno lisnato povrće, tikvice, paradajz, krastavaci, paprika) je niskokalorično i nema ograničenja za unos. Kao meru možete uzeti 200 g, ali to je samo uslovno, pa povrće iz ove grupe možete unositi po nahođenju.
Povrće grupe B: (bundeva, boranija, cvekla, šaragrepa, crni luk, paškanat) je nešto kaloričnije od povrća grupe A, pa je preporučljivo da se opreznije uzima. Pasulj, bob, suvi grašak su krcati biljnim vlaknima i belančevinama, ali i kalorijama, pa se preporučuje njihova upotreba u kombinaciji sa nemasnim mesom i salatom, bez suvišnih masnoća i zaprški.

Izgleda da se nutricionisti još dovoljno nisu složili oko upotrebe voća kod dijabetesa, bilo oko vrste ili količine. Kao i u svemu drugom, i kod voća je potrebno umereno korišćenje, jer potpuna apstinencija od voća je gotovo jednako štetna kao obilan unos. Koliko će nivo šećera između obroka rasti i opadati više zavisi od same uravnoteženosti ishrane nego od upotrebe voća. Preporučuje se uzimanje od 3-5 voćnih jedinica dnevno, a nikako u jednom obroku, već u 3-5 obroka. Po obroku to znači da možete pojesti 60 g grožđa ili 100 g jabuke ili 160 g dinje ili 190 g lubenice. Treba pratiti sezonu, pa ako ima kajsija, malina, krušaka, borovnica, treba jesti to voće, jer pomorandže uvek možete jesti na zimu. Ako imate vagu, upotrebite je nekoliko puta dok ne steknete osećaj za težinu, a posle ćete znati.

Foto: pixabay